Université libre de Bruxelles - ULB

Pročitajte zvanični opis

ÐобÑодоÑли Ñ Ð£Ð½Ð¸Ð²ÐµÑÑиÑе ÐибÑе де ÐÑÑкеллеÑ!

ÐРÐСÐÐ, ÐРÐÐ ÐÐ ÐУÐСÐÐÐ ÐÐСТÐ

У ÑÑÑÑ ÐвÑопе, Ñамо 1Ñ20 влаком из ÐаÑиза, 1Ñ30 из ÐмÑÑеÑдама, и 1Ñ50 из Ðондона и Ðелна, ÐÑиÑел нÑди Ñве пÑедноÑÑи главног гÑада и квалиÑÐµÑ Ð¶Ð¸Ð²Ð¾Ñа великог и живаÑног гÑада. ÐÑиÑел Ñе дом ÑÐ²Ð¸Ñ Ð³Ð»Ð°Ð²Ð½Ð¸Ñ ÐµÐ²ÑопÑÐºÐ¸Ñ Ð¸Ð½ÑÑиÑÑÑиÑа. То Ñе званиÑно ÑедиÑÑе ÐУ и Ð¼Ð½Ð¾Ð³Ð¸Ñ Ð´ÑÑÐ³Ð¸Ñ Ð¿Ð¾Ð»Ð¸ÑиÑÐºÐ¸Ñ Ð¸ економÑÐºÐ¸Ñ ÑÑбÑекаÑа коÑи доноÑе одлÑке и има Ñве веÑи бÑÐ¾Ñ ÐºÐ¾Ð¼Ð¿Ð°Ð½Ð¸Ñа, оÑганизаÑиÑа и меÑÑнаÑÐ¾Ð´Ð½Ð¸Ñ ÑÑÑÑÑÑака.

ÐÑга ÑÑадиÑиÑа ÑгоÑÑиÑеÑÑÑва и ÑазмÑене Ñ Ð½Ð°ÑзелениÑÐ¾Ñ ÐµÐ²ÑопÑÐºÐ¾Ñ Ð¿ÑеÑÑониÑи знаÑи да поÑÑеÑиоÑи и ÑÑановниÑи подÑеднако Ð¼Ð¾Ð³Ñ ÑживаÑи Ñ ÑиÑÐ¾ÐºÐ¾Ñ ÐºÐ¾Ð¼Ð±Ð¸Ð½Ð°ÑиÑи ÑвÑеÑÑке ÑÑане и мÑзике, док кÑлÑÑÑа леÑинаÑа може биÑаÑи из мноÑÑва мÑзеÑа и пÑедÑÑава. СмеÑÑен Ñ ÑÑÑÑ Ð³Ñада, УнивеÑÑиÑе ÐибÑе де ÐÑÑÐºÐµÐ»Ð»ÐµÑ Ð¸Ð»Ð¸ УÐÐ ÑакоÑе нÑди бÑоÑне кÑлÑÑÑне, ÑвеÑане и ÑпоÑÑÑке акÑивноÑÑи. УнивеÑзиÑеÑÑки кампÑÑи и околна подÑÑÑÑа ÑÑ Ð¸Ð·ÑзеÑно аÑÑакÑивни, пÑÑжаÑÑÑи Ñамо пÑÐ°Ð²Ñ Ð¼ÑеÑÐ°Ð²Ð¸Ð½Ñ ÑÑеÑа и Ñлободног вÑемена.

ÐУÐТÐЦУÐТУРÐÐ ÐÐÐ ÐÐТÐРÐÐТÐÐÐÐÐ

Ðао мÑлÑикÑлÑÑÑални ÑнивеÑзиÑÐµÑ Ñа Ñедном ÑÑеÑином ÑÑÑденаÑа и иÑÑÑаживаÑа из иноÑÑÑанÑÑва , меÑÑнаÑодни одноÑи ÑÑ Ñвакодневна ÑÑваÑноÑÑ Ð·Ð° УнивеÑзиÑÐµÑ Ñ ÐÑиÑелÑ, Ð±Ð°Ñ ÐºÐ°Ð¾ и Ñам гÑад ÐÑиÑел, Ñедан од ÑвÑеÑÑки наÑпозанÑниÑÐ¸Ñ Ð³Ñадова. СаÑадÑа Ñа ÑнивеÑзиÑеÑима из ÑиÑелог ÑвиÑеÑа поÑаÑана Ñе како Ñ Ð¾Ð±ÑазоваÑÑ, Ñако Ð¸Ñ Ð¸ÑÑÑаживаÑÑ, заÑваÑÑÑÑÑи великим диÑелом Ñазним евÑопÑким пÑогÑамима мобилноÑÑи. ÐоÑед пÑогÑама мобилноÑÑи ÑÑÑденаÑа, УнивеÑзиÑÐµÑ Ð½Ñди и ÑазлиÑиÑе инÑегÑиÑане пÑогÑаме Ñа ÑÑÑаним паÑÑнеÑима , ÑкÑÑÑÑÑÑÑи заÑедниÑке магиÑÑаÑÑке и докÑоÑÑке ÑÑÑдиÑе. Ðеколико од Ð¾Ð²Ð¸Ñ Ð¿ÑогÑама Ñе добило пÑеÑÑÐ¸Ð¶Ð½Ñ ÐÑаÑмÑÑ ÐÑндÑÑ Ð°ÐºÑедиÑаÑиÑÑ.

Ðегова ÑпоÑаÑÑа позиÑиÑа Ñ Ð¿Ð¾Ð³Ð»ÐµÐ´Ñ ÐвÑопе и ÑвеÑа ÑезÑлÑиÑала Ñе низом ÑпоÑазÑма, ÑаÑадÑе и поÑÐµÐ±Ð½Ð¸Ñ Ð¿Ð°ÑÑнеÑÑÑава Ñа неким од наÑбоÑÐ¸Ñ ÑвеÑÑÐºÐ¸Ñ ÑнивеÑзиÑеÑа. Са виÑегодиÑÑим иÑкÑÑÑвом на меÑÑнаÑÐ¾Ð´Ð½Ð¾Ñ ÑÑени, УнивеÑзиÑÐµÑ Ñе покÑенÑо УÐÐЦÐ, мÑÐµÐ¶Ñ Ð¾Ð´ 45 водеÑÐ¸Ñ ÐµÐ²ÑопÑÐºÐ¸Ñ ÑнивеÑзиÑеÑа коÑа обÑÑваÑа виÑе од милион ÑÑÑденаÑа. ТакоÑе Ñе Ñлан оÑÐ½Ð¸Ð²Ð°Ñ ÐеÑÑнаÑодног ÑоÑÑма ÑÐ°Ð²Ð½Ð¸Ñ ÑнивеÑзиÑеÑа (ÐФÐУ).

ÐнÑеÑнаÑионализаÑиÑа ÑÑÑанове заÑнива Ñе на ÑледеÑем:

• ÐÑекогÑаниÑна ÑаÑадÑа Ñа ÑÑанÑÑÑком ÑегиÑом ÐоÑд-ÐаÑ-де-Ð¦Ð°Ð»Ð°Ð¸Ñ (Ðилле)
• ÐолиÑика пÑиоÑиÑеÑÐ½Ð¸Ñ Ð¿Ð°ÑÑнеÑа за изгÑадÑÑ Ð·Ð°ÑедниÑкиÑ, дÑгоÑоÑÐ½Ð¸Ñ Ð°ÐºÑивноÑÑи Ñа око деÑÐµÑ Ð¸Ð½ÑÑиÑÑÑиÑа (поÑебно ÐкÑоÑд, ÐаÑÐ¸Ñ ÐÐ, ÐеÑкелеи, ÐонÑÑеал, УÐЦ Ñ ÐанкÑвеÑÑ, ФÑдан Ñ Ð¨Ð°Ð½Ð³Ð°ÑÑ)
• Ðеколико ÑпеÑиÑÐ°Ð»Ð¸Ð·Ð¾Ð²Ð°Ð½Ð¸Ñ Ð¸Ð½ÑÑиÑÑÑиÑа и ÑенÑаÑа, ÑкÑÑÑÑÑÑÑи ÐнÑÑиÑÑÑ Ð·Ð° евÑопÑке наÑке (Ðеан ÐÐ¾Ð½Ð½ÐµÑ Ð¿Ð¾Ð»Ðµ), Ð¨ÐºÐ¾Ð»Ñ ÐµÐºÐ¾Ð½Ð¾Ð¼Ð¸Ñе и менаÑменÑа Солваи, Ð¨ÐºÐ¾Ð»Ñ Ð·Ð° Ñавно здÑавÑе, ЦенÑÐ°Ñ Ð·Ð° канадÑке ÑÑÑдиÑе, ÑеÑке ÑÑÑдиÑе иÑд.
• ТÑанÑаÑланÑÑки диÑалог и оÑваÑаÑе пÑема земÑама Ñ ÑазвоÑÑ

Током година, и ÑпÑÐºÐ¾Ñ Ð¾Ð³ÑаниÑеним ÑеÑÑÑÑима, УÐÐ Ñе била Ñ Ð¼Ð¾Ð³ÑÑноÑÑи да одÑжи ÑÐ²Ð¾Ñ Ð½Ð¸Ð²Ð¾ извÑÑноÑÑи и иÑпÑни ÑвоÑе Ñавне и дÑÑÑÑвене одговоÑноÑÑи. УнивеÑзиÑÐµÑ Ð²ÑеÑÑÑе да може помоÑи Ñ ÑÑваÑаÑÑ Ð¿ÑаведниÑег и демокÑаÑÑкиÑег ÑвиÑеÑа допÑиноÑеÑи Ð¾Ð´Ð½Ð¾Ñ Ð¿Ð¾Ð²ÑеÑеÑа, кÑиÑиÑÐºÑ Ð´Ð¸Ð¼ÐµÐ½Ð·Ð¸ÑÑ Ð¸ непÑиÑÑÑаноÑÑ ÐºÐ¾Ñа Ñе заÑÑиÑева Ñ Ð³Ð»Ð¾Ð±Ð°Ð»Ð¸Ð·Ð¸Ñаном ÑвиÑеÑÑ.

ÐРÐУÐÐÐРÐÐÐÐÐРРÐСÐÐРЦХ

ЧеÑиÑи наÑÑне Ðобелове нагÑаде, Ñедна медаÑа за поÑе, ÑÑи нагÑаде ÐÐ¾Ð»Ñ Ð¸ две нагÑаде ÐаÑие ЦÑÑие ÑÑ ÑÐ¾Ñ Ñедан доказ дÑгогодиÑÑе ÑÑадиÑиÑе УнивеÑзиÑеÑа.
УнивеÑÑиÑе ÐибÑе де ÐÑÑÐºÐµÐ»Ð»ÐµÑ Ñе акÑивни Ñлан иÑÑÑаживаÑког подÑÑÑÑа и ÑкÑÑÑен Ñе Ñ ÑкоÑо 130 пÑоÑекаÑа коÑи Ñе ÑинанÑиÑаÑÑ Ð¸Ð· Ð¡ÐµÐ´Ð¼Ð¸Ñ ÐµÐ²ÑопÑÐºÐ¸Ñ Ð¾ÐºÐ²Ð¸ÑÐ½Ð¸Ñ Ð¿ÑогÑама. Током пÑоÑÐµÐºÐ»Ð¸Ñ Ð½ÐµÐºÐ¾Ð»Ð¸ÐºÐ¾ година, добила Ñе 7 поÑеÑÐ½Ð¸Ñ Ð³ÑанÑова из ÐвÑопÑког иÑÑÑаживаÑког пÑоÑÑоÑа (ÐРЦ) за ÑинанÑиÑаÑе иÑÑÑаживаÑа Ñ Ð¼ÐµÐ´Ð¸Ñини, економиÑи, маÑемаÑиÑи, ÑоÑиологиÑи или полиÑиÑким наÑкама, као и 2 напÑедна ÑÑипендиÑа за веÑÑаÑÐºÑ Ð¸Ð½ÑелигенÑиÑÑ Ð¸ ÑизикÑ. ÐоÑед Ñога, УнивеÑзиÑеÑÑки ÐнÑÑиÑÑÑ Ð·Ð° евÑопÑке ÑÑÑдиÑе Ñе пÑÐµÐ¿Ð¾Ð·Ð½Ð°Ñ ÐºÐ°Ð¾ â ÐвÑопÑки иÑÑÑаживаÑки ÑенÑÐ°Ñ Ðеан ÐÐ¾Ð½Ð½ÐµÑ â за ÑÐ²Ð¾Ñ Ñад на евÑопÑким инÑегÑаÑиÑама.

ÐÐСÐÐÐ ÐÐСТÐÐÐРСТÐÐÐÐРÐÐ

УнивеÑÑиÑе ÐибÑе де ÐÑÑÐºÐµÐ»Ð»ÐµÑ Ð¸Ð¼Ð° 13 ÑакÑлÑеÑа, Ñкола и ÑпеÑиÑализиÑÐ°Ð½Ð¸Ñ Ð¸Ð½ÑÑиÑÑÑа коÑи покÑиваÑÑ Ñве диÑÑиплине, блиÑко комбиниÑаÑÑÑи академÑки допÑÐ¸Ð½Ð¾Ñ Ð¸ иÑÑÑаживаÑе. ÐÑди ÑкоÑо 40 пÑеддипломÑÐºÐ¸Ñ Ð¿ÑогÑама и 235 дипломÑÐºÐ¸Ñ Ð¿ÑогÑама . ТакоÑе Ñе паÑÑÐ½ÐµÑ 20 докÑоÑÑÐºÐ¸Ñ Ñкола , Ñа ÑкоÑо 1.600 докÑоÑа наÑка Ñ ÑокÑ. Ðеки од наÑÐ¸Ñ Ð¼Ð°ÑÑÐµÑ Ð¿ÑогÑама Ñе ÑокÑÑиÑаÑÑ Ð½Ð° ÑÑанÑдиÑÑиплинаÑноÑÑ, док дÑÑги ÑÑавÑаÑÑ Ð²ÐµÑи наглаÑак на меÑÑнаÑодне одноÑе пÑеко евÑопÑÐºÐ¸Ñ Ð¼Ð°Ð³Ð¸ÑÑеÑиÑа или на виÑеÑезиÑноÑÑ. ТакоÑе Ñмо Ñадили Ñ Ð±Ð»Ð¸ÑÐºÐ¾Ñ ÑаÑадÑи Ñа ÐУÐ-ом (ÐÑиÑе УнивеÑÑиÑÐµÐ¸Ñ ÐÑÑÑÑел - УнивеÑзиÑÐµÑ Ñ ÐÑиÑÐµÐ»Ñ - ФламанÑки Ñезик) Ð²ÐµÑ Ð´Ñжи низ година.

Ð¥Ñманизам, индивидÑална одговоÑноÑÑ ...

"УнивеÑÑиÑе ÐибÑе де ÐÑÑÐºÐµÐ»Ð»ÐµÑ ÑвоÑе ÑÑеÑе и иÑÑÑаживаÑе базиÑа на пÑинÑÐ¸Ð¿Ñ Ñлободног иÑÑÑаживаÑа. То поÑÑÑлиÑа, Ñ Ñвим доменима, незавиÑноÑÑ Ð¿ÑоÑÑÑиваÑа и одбаÑиваÑе конÑепÑа знаÑа заÑнованог на аÑÑоÑиÑеÑÑ." (ÐÑви Ñлан ÑÑаÑÑÑа УÐÐ). СпеÑиÑиÑноÑÑ Ð½Ð°ÑÑаве УÐÐ-а Ñе да ÑÑÑденÑима пÑÑжи лиÑÐ½Ñ ÑÐ»Ð¾Ð±Ð¾Ð´Ñ Ð¸ да им пÑÑжи поÑÑÐµÐ±Ð½Ñ Ð¿Ð¾Ð´ÑÑкÑ. Ðа Ñамим ÑÑÑденÑима Ñе да иÑкоÑиÑÑе могÑÑноÑÑи и бÑоÑне облике подÑÑке коÑи ÑÑ Ð¸Ð¼ на ÑаÑполагаÑÑ: УнивеÑзиÑÐµÑ Ñе, дакле, Ñкола одговоÑноÑÑи.

... и иноваÑиÑе

ÐаÑиÑÑакнÑÑиÑе иноваÑиÑе Ñведене ÑÑ Ð½Ð° поÑÑдипломÑком нивоÑ. Ðви пÑогÑами, од коÑÐ¸Ñ Ñе неки одÑжаваÑÑ Ñоком веÑеÑи и викендом, ÑÑмÑеÑени ÑÑ Ð½Ð°ÑоÑиÑо на одÑаÑле коÑи Ñаде и заÑниваÑÑ Ñе или на новонаÑÑалим ÑоÑиÑалним и економÑким поÑÑебама (еÑÑо маÑкеÑинг, коÑпоÑаÑивно ÑпÑавÑаÑе, иÑд.) Ðли на напÑедна иÑÑÑаживаÑа (еÑÑеÑика). и ÑилозоÑиÑа ÑмеÑноÑÑи, ÑилозоÑиÑа наÑке, биоинÑоÑмаÑика, иÑд.). Ðови и иноваÑивни ÑеÑаÑеви овакве пÑиÑоде гÑаде Ñе на дÑгогодиÑÑÐ¾Ñ Ð£ÐÐ-Ð¾Ð²Ð¾Ñ ÑÑадиÑиÑи УÐÐ-а, ÑазвиÑаÑÑÑи га даÑе Ñ Ð½Ð¾Ð²Ð¸Ð¼ пÑавÑима.

ФÐÐУС ÐÐ ÐÐÐÐÐÐСТÐЧÐÐÐ Ð ÐУÐТУРÐÐРРÐÐÐÐÐÐÐÐСТÐ

Ðао ÑнивеÑзиÑÐµÑ Ð½Ð° ÑÑанÑÑÑком ÑезикÑ, веÑина кÑÑÑева на УнивеÑзиÑеÑÑ Ñ ÐÑиÑÐµÐ»Ñ Ñе одÑжава на ÑÑанÑÑÑком ÑезикÑ. ÐеÑÑÑим, Ñве веÑи бÑÐ¾Ñ Ð¼Ð°Ð³Ð¸ÑÑаÑÑÐºÐ¸Ñ ÑÑÑдиÑа делимиÑно или Ñ Ð¿Ð¾ÑпÑноÑÑи Ñе изводи на енглеÑком ÑезикÑ. УнивеÑзиÑÐµÑ Ð½Ñди ÑиÑок ÑпекÑÐ°Ñ ÐºÑÑÑева ÑÑанÑÑÑког Ñезика , пÑиÑе и Ñоком академÑке године, како би помогао ÑвоÑим меÑÑнаÑодним ÑÑÑденÑима да побоÑÑаÑÑ ÑвоÑе ÑезиÑке вÑеÑÑине.

ÐÐÐÐÐÐÐРУÐÐÐÐРÐÐТÐТ

УнивеÑÑиÑе ÐибÑе де ÐÑÑÐºÐµÐ»Ð»ÐµÑ Ñе одлÑÑан да Ñвима пÑÑжи пÑÐ¸Ð»Ð¸ÐºÑ Ð´Ð° наÑÑаве ÑвоÑе ÑÑÑдиÑе виÑоког обÑазоваÑа и Ñазвио низ иниÑиÑаÑива за подÑÑÐºÑ ÑÑÑденÑима : нпÑ. ФинанÑиÑÑка и пÑиÑолоÑка подÑÑка, воÑеÑе, ÑаÑови ÑÑанÑÑÑког Ñезика иÑд. подÑÑка. Ðедан од пÑимаÑÐ½Ð¸Ñ Ð¿ÑимÑеÑа Ñе пÑогÑам подÑÑке за ÑÑенике ÑÑедÑÐ¸Ñ Ñкола (СÑÑола) коÑима Ñе додиÑеÑена УÐÐСЦРнагÑада ЦомениÑÑ .

Ðд Ñвог оÑниваÑа 1834. године, УнивеÑзиÑÐµÑ ÐибÑе де ÐÑÑÐºÐµÐ»Ð»ÐµÑ Ñе био ÑкÑÑÑен Ñ ÑекÑÑÑ Ð´ÐµÐ±Ð°ÑÑ Ð¾ кÑиÑиÑком миÑÑеÑÑ Ð¸ Ñлободи . То Ñе ÑкÑÑÑивало оÑвоÑено пÑоÑивÑеÑе дикÑаÑÑÑама и дÑÑгим наÑионалиÑÑиÑким злоÑпоÑÑебама, пÑомовиÑаÑе ÑÐµÐ´Ð½Ð°ÐºÐ¸Ñ Ð¼Ð¾Ð³ÑÑноÑÑи и низ дÑÑÐ³Ð¸Ñ ÑоÑиÑÐ°Ð»Ð½Ð¸Ñ Ð¿Ð¸ÑаÑа. Ðакон оÑниваÑа Ñедне од пÑÐ²Ð¸Ñ Ð½ÐµÐ²Ð»Ð°Ð´Ð¸Ð½Ð¸Ñ Ð¾ÑганизаÑиÑа (ЦÐÐУÐÐЦ), УнивеÑзиÑÐµÑ Ñе наÑÑавио игÑаÑи акÑÐ¸Ð²Ð½Ñ ÑÐ»Ð¾Ð³Ñ Ñ ÑазвоÑÐ½Ð¾Ñ Ð¿Ð¾Ð¼Ð¾Ñи и меÑÑнаÑÐ¾Ð´Ð½Ð¾Ñ ÑаÑадÑи.

ÐвÑопÑка и инÑеÑнаÑионална, поздÑавÑаÑÑÑи незавиÑнÑ, поÑвеÑÐµÐ½Ñ Ð¸ динамиÑÐ½Ñ Ð£Ð½Ð¸Ð²ÐµÑÑиÑе ÐибÑе де ÐÑÑÐºÐµÐ»Ð»ÐµÑ Ð¼Ð¾Ð¶Ðµ ÑаÑÑнаÑи и на ÑвоÑÑ Ð²ÐµÐ»Ð¸ÐºÑ Ð³Ð»Ð¾Ð±Ð°Ð»Ð½Ñ Ð°Ð»Ñмни мÑÐµÐ¶Ñ (УÐÐ), наÑбоÑе амбаÑадоÑе УнивеÑзиÑеÑа. Ðа оÑÐ½Ð¾Ð²Ñ Ð¿ÑинÑипа Ñлободног иÑÑÑаживаÑа коÑи поÑÑавÑа незавиÑно ÑазмиÑÑаÑе и одбаÑиваÑе ÑÐ²Ð¸Ñ Ð´Ð¾Ð³Ð¼Ð¸, УнивеÑзиÑÐµÑ Ñе задÑжао ÑвоÑе оÑигиналне идеÑе као Ñлободна инÑÑиÑÑÑиÑа коÑа Ñе ÑвÑÑÑо ангажована Ñ Ð¾Ð´Ð±Ñани демокÑаÑÑÐºÐ¸Ñ Ð¸ ÑÑдÑÐºÐ¸Ñ Ð²ÑиÑедноÑÑи.

Слобода иÑпиÑиваÑа и ÑÑеÑÑа

УнивеÑÑиÑе ÐибÑе де ÐÑÑÐºÐµÐ»Ð»ÐµÑ ÑвоÑе ÑÑеÑе и иÑÑÑаживаÑе заÑнива на пÑинÑÐ¸Ð¿Ñ Ñлободног иÑÑÑаживаÑа и ÑвиÑек Ñе дао ÑвоÑим ÑÑÑденÑима могÑÑноÑÑ Ð´Ð° игÑаÑÑ Ð°ÐºÑÐ¸Ð²Ð½Ñ Ð¸ паÑÑиÑипаÑÐ¸Ð²Ð½Ñ ÑÐ»Ð¾Ð³Ñ Ñ ÑнивеÑзиÑеÑÑком живоÑÑ Ð¸ евалÑаÑиÑи наÑÑаве коÑÑ Ð¿ÑимаÑÑ. У ÑÑваÑи, пÑинÑип Ñлободног иÑÑÑаживаÑа, коÑи Ñе заÑнива на незавиÑÐ½Ð¾Ñ Ð¿ÑоÑени и одбаÑиваÑÑ Ð°ÑÑоÑиÑеÑа заÑнованог на знаÑÑ, ÑадÑжан Ñе Ñ ÑÑаÑÑÑима УнивеÑзиÑеÑа.

Ðао ÑезÑлÑÐ°Ñ Ñога, УÐÐ Ñе Ñедан од неколико белгиÑÑÐºÐ¸Ñ Ð¸Ð»Ð¸ Ñак евÑопÑÐºÐ¸Ñ ÑнивеÑзиÑеÑа Ñ ÐºÐ¾Ñима ÑÑ ÑÑÑденÑи заÑÑÑпÑени Ñ Ñвим ÑиÑелима коÑа доноÑе одлÑке. У иÑÑом дÑÑÑ, ÑиÑÑемаÑÑка пÑоÑедÑÑа оÑÑеÑиваÑа наÑÑавника дÑелÑÑе Ð²ÐµÑ Ð²Ð¸Ñе од двадеÑÐµÑ Ð³Ð¾Ð´Ð¸Ð½Ð° и заÑнива Ñе на влаÑÑиÑÐ¾Ñ Ð¿ÑоÑÑени ÑÑениÑÐºÐ¸Ñ Ð¿ÐµÐ´Ð°Ð³Ð¾ÑÐºÐ¸Ñ ÑпоÑобноÑÑи.